Telefon logo Final 1 sm

УВОД

Иако Завод за јавно здравље не ради анализе земљишта, неопходно је навести основне податке и значај загађења земљишта, као фактор ризика пореклом из животне средине.

Земљиште или тло је површински слој Земљине коре који није покривен морима и океанима, и заузима око трећине површине планете Земље. Земљиште има вишеструки значај: извор снабдевања подземним водама, пољопривредa, индустријa, рударствo, експлоатације фосилних горива и неопходно у производњи хране.

Земљиште може представљати ризик за оштећење здравља човека. Недостатак или вишак неких микроелемената (гвожђе, јод, селен, флуор) у земљишту неких регија доводи до ендемских болести као што су ендемска гушавост у регијама са недостатком јода у земљи, води и храни или ендемска кардиомиопатија у регијама са дефицитом селена. Дефицит уноса јода као јавноздравствени проблем у Србији препознат је још у средњем веку, што је од 1953. године санирано законском обавезом јодирања соли намењене за исхрану људи са циљем да се изврши елиминација дефицита јода у популацији. Десет година након почетка примене јодиране соли у већини ендемских крајева тадашње Југославије извршена је елиминација дефицита јода. Успешност успостављеног програма превенције дефицита јода препознат је на међународном нивоу.

Република Србија поседује: 3,6 милиона хектара ораница, 660 хиљада хектара пашњака, 250 хиљада хектара воћњака, што чини укупно највећу површину обрадивог земљишта по становнику у Европи и представља велики ресурс за производњу хране, али и захтева значајно ангажовање на заштити од загађења које може угрозити здравље људи и животиња.

УВОД

Иако Завод за јавно здравље не ради анализе земљишта, неопходно је навести основне податке и значај загађења земљишта, као фактор ризика пореклом из животне средине.

Земљиште или тло је површински слој Земљине коре који није покривен морима и океанима, и заузима око трећине површине планете Земље. Земљиште има вишеструки значај: извор снабдевања подземним водама, пољопривредa, индустријa, рударствo, експлоатације фосилних горива и неопходно у производњи хране.

Земљиште може представљати ризик за оштећење здравља човека. Недостатак или вишак неких микроелемената (гвожђе, јод, селен, флуор) у земљишту неких регија доводи до ендемских болести као што су ендемска гушавост у регијама са недостатком јода у земљи, води и храни или ендемска кардиомиопатија у регијама са дефицитом селена. Дефицит уноса јода као јавноздравствени проблем у Србији препознат је још у средњем веку, што је од 1953. године санирано законском обавезом јодирања соли намењене за исхрану људи са циљем да се изврши елиминација дефицита јода у популацији. Десет година након почетка примене јодиране соли у већини ендемских крајева тадашње Југославије извршена је елиминација дефицита јода. Успешност успостављеног програма превенције дефицита јода препознат је на међународном нивоу.

Република Србија поседује: 3,6 милиона хектара ораница, 660 хиљада хектара пашњака, 250 хиљада хектара воћњака, што чини укупно највећу површину обрадивог земљишта по становнику у Европи и представља велики ресурс за производњу хране, али и захтева значајно ангажовање на заштити од загађења које може угрозити здравље људи и животиња.

Scroll to Top