Храна се према пореклу дели на:

1. храну животињског порекла: месо и месне прерађевине; рибе и прерађевине; млеко и млечне прерађевине; јаја и њихови производи; животињске масти;
2. храну биљног порекла: житарице и њихове прерађевине; тестенину и сродне производе; кексе и сродне производе; скроб, декстрин и производе; шећере и сличне производе; бомбоне и крем‐производе; поврће и прерађевине; воће и прерађевине; зачине, алкохолна и безалкохолна пића;
3. мешовиту храну која садржи састојке биљног и животињског порекла;
4. храну која није ни биљног, ни животињског порекла (минералне материје, со);
5. нову храну – јесте храна или састојци хране који се до сада нису користили у исхрани људи (чија семе; уље од антартичког кита, екстракт ферментисаног црног зрна пасуља)
6. генетички модификовану храну – пољопривредни производ биљног порекла који количински садржи више од 0,9% примеса генетички модификованог организма и примеса пореклом од ГМО.

            Према количини потребној хуманом организму храна се дели на:

– макронутријенте су храњиве материје које су организму потребне у количини већој од 100mg дневно и ту спадају протеини, масти, угљени-хиграти, вода и поједини минерали;
– микронутријенте су регулаторне материје организму потребне у мањој количини од 100mg  дневно и ту спадају већина минерала, витамини и фитохемикалије.

            Према функцији коју намирнице могу имати у људском организму, делимо их на:

– енергетске – основна улога снабдевање организма енергијом (масти, угљени хидрати),
– градивне – главна улога изградња ткива и органа (беланчевине, минерали) и
– заштитне – неопходне за регулацију метабиличких процеса.

            Основне хранљиве материје које организам добија из хране и користи их за свој раст, развој и одржавање су:

– беланчевине,
– масти,
– угљени хидрати,
– витамини и минерали.

            Све намирнице садрже одређену количину воде, неке, као што су поврће и воће, садрже много, док неке прашкасте и суве намирнице садрже минималну количину воде. Вода је намирница број 1. Воду у наш организам уносимо свакодневно, пијењем воде за пиће, али и конзумирањем хране богате водом. Вода је главни састојак нашег организма. Количина воде у организму зависи од старости, па тако количина воде нпр. код малог детета чини 75% масе тела, а код одраслих око 50-60% масе тела.

            Енергетски баланс представља равнотежу између енергетског уноса и енергетског расхода. Према дефиницији Светске здравствене организације, енергетске потребе представљају „количину енергије потребну за равнотежу енергиетске потрошње да би се одржала телесна величина, телесни састав, и неопходна и пожељна физичка активност, а све сагледано са дуготрајним добрим здрављемˮ.