logo5

УВОД

Загађење ваздуха у градовима је увек актуелна тема обзиром на то да је на релативно малом простору сконцентрисан велики број различитих извора загађења: енергетски извори, саобраћај и индустрија, тако да су у ваздуху присутни примарни загађивачи: сумпор-диоксид, азотови оксиди, угљен-моноксид и честице чађи, као и специфични загађивачи у зависности од индустријских процеса на датом подручју. Садржај полутаната у атмосфери града варира у зависности од годишњег доба. Током зимских месеци уочавају се знатно више концентрације сумпор-диоксида и чађи што је резултат повећане потрошње енергије, односно употребе угља лошег квалитета. Према извештају Светске здравствене организације (СЗО) о глобалном оптерећењу болешћу утврђено је да загађење ваздуха животне средине, као пети по реду фактор ризика од анализираних 79, доприноси 6% изгубљених година живота становништва. Иако се чини да је процењен здравствени ризик од загађења ваздуха животне средине релативно низак, на регионалном или националном нивоу опсег од само неколико процената обухвата прилично значајан број људи који су под утицајем загађеног ваздуха.

Према подацима СЗО загађење ваздуха животне средине је доприносни чинилац за око 4,2 милиона смрти широм света. ХОБП се налазе на трећем месту свих узрока смрти услед загађење ваздуха животне средине. У погледу обољевања од ХОБП, резултати епидемиолошких студија указују на значај акутних ефеката аерозагађења, односно на егзарцебрацију ХОБП код већ оболелог становништва у условима нарушеног квалитета ваздух. Утврђено је да пораст концентрација суспендованих честица, сумпор-диоксида, приземног озона и азот-диоксида повезан са порастом респираторних симптома, болничких пријема и пријема у хитну помоћ због егзацербације, као и порастом морталитета од ХОБП.

Резултати деценијских истраживања показују да најзначајнији допринос наведеним здравственим ефектима имају суспендовне честице PM10 и PM2.5, и гасовите загађујуће материје сумпор-диоксид SO2, азот-диоксид NO2 и озон O3, као последица краткотрајне (дневне или недељне) и дуготрајне (вишегодишње) изложености. Утврђено је да суспендоване честице, због својих карактеристичности (порекло, величине, хемијски састав) тј. могућности допирања до различитих дубина респираторног система доводе до иритантних или опструктивних ефеката. Епидемиолошка истраживања указују на снажну корелациону повезаност честица PM10 и PM2,5 са обољевањем и умирањем од болести органа за дисање.

Последица изложености високим концентрацијама сумпордиоксида јесте надражај респираторног система, што може проузроковати кашаљ или резултирати обично реверзибилним променама у плућној функцији. При процени утицаја краткорочне изложености концентрацијама сумпордиоксида на респираторни систем, у појединим студијама је утврђена значајна повезаност између сумпордиоксида и болничких пријема за астму, односно за хроничну опструктивну плућну болест. Међутим добијени резултати за сумпор-диоксид нису у потпуности конзистентни.

У погледу азотдиоксида стручна тела СЗО су потврдила његове директне ефекте на обољења респираторног тракта, посебно на симптоме смањења респираторних функција. Утврђено да изложеност и концентрацијама приземног озона из ваздуха животне средине такође може да угрози респираторне функције, изазивајући опструктивне промене респираторног тракта, нарочито код особа са астмом и алергијским ринитисом.

Уврђивање квалитета ваздуха животне средине као фактора ризика за хроничне опструктивне болести плућа је од значаја за усмеревање напора ка превенцији истих. Свака процена квалитета ваздуха животне средине и утврђивање повезаности са обољевањем становништва, односно процена утицаја фактора животне средине на здравље становништва, од непроцењиве је важности за унапређење политике унапређење здравља становништва и управљања квалитетом ваздуха животне средине.

Scroll to Top