Telefon logo Final 1 sm

ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ

Падавине на површини копна стварају ресурсе површинских вода и јављају се као основни извор настајања слатких вода. Познато је да на површину наше планете у просеку годишње доспевају падавине у слоју дебљине око један метар. Међутим, падавине се на Земљиној површини неравномерно распоређују. Постоје области са веома високим падавинама. Неравномерност падавина се запажа и у току године. На количину падавина које доспевају на површину Земље значајан утицај имају температура и близина већих водених пространстава. У току кружења воде у природи њен се квалитет мења. Састав површинских вода је различит. Брдски потоци и реке обично су врло чисте. Органских материја и бактерија имају врло мало, а мала им је и тврдоћа. Речне воде, које човек највише користи, знатно варирају по свом саставу, а много зависе од квалитета вода које примају. Живи организми у води имају такође утицај на састав природних вода. Језерска вода може бити слатка и слана. Вода слатководних језера је врло слична речној води. Вода планинских језера обично је врло чиста, па је погодна за снабдевање водом. Барске воде садрже мало неорганских соли, али много органских материја. Квалитет вода акумулација највише зависи од квалитета воде која их напаја. У самој фази пуњења акумулације водом, већ настају битне промене, поготово ако простор за акумулацију није припремљен. Због велике количине нутријентних елемената, високе прозрачности воде и утицаја сунчаних зрака, развијају се различити биљни и животињски организми, који обогаћују воду органским материјама, што може бити неповољно за експлоатацију воде. Из датог приказа основних карактеристика природних вода, може се видети да је њихов састав веома различит. Разлике настају због специфичних физичко-хемијских и биолошких процеса који се у њима дешавају, због међусобног мешања различитих вода, због промене хидрометеоролошких услова, као и других фактора утицаја (геолошки састав земљишта, географски положај итд.).

Основни показатељи квалитета природних вода

Процена стања квалитета површинских вода и седимента захтева праћење широког спектра физичких, хемијских и биолошких параметара. Класификација, моделовање и тумачење података мониторинга природних вода и седимената представљају најважније кораке у поступку процене воденог екосистема. Процена квалитета воде неке реке, њеног слива, еколошко функционисање акватичног екосистема и квалитета подземних вода захтева интеграцију три категорије параметара: (1) физичко-хемијски и хемијски параметри суспендованих материја, седимената и организама површинских вода и физичко-хемијски и хемијски параметри подземних вода; (2) екотоксиколошка процена биолошким испитивањима квалитета површинских вода; и (3) биолошки параматери површинских вода. Комбинација ове три групе параматера (анализа) дају јасну слику о квалитету природних вода.

Хемијски састав природних вода

Разлике у квалитету вода настају у процесу кружења воде у природи, као и због различитог начина коришћења воде. Хемијски састав природних вода варира због специфичних физичко-хемијских и биолошких процеса који се у њима дешавају, међусобног мешања различитих вода, промене хидро-метеоролошких услова, као и других фактора (геолошки састав земљишта, географски положај итд). Хемијске компоненте природних вода условно се деле на пет група: (1) основне јоне; (2) растворене гасове; (3) биогене материје; (4) органске супстанце; и (5) микроелементе.

Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање (Службени гласник РС, бр. 50/12) утврђују се граничне вредности загађујућих супстанци у површинским и подземним водама и седименту, као и рокови за њихово достизање. Ова Уредба се не примењује: 1) код последица несрећних случајева или изузетних околности природног узрока, који се реално не могу предвидети, избећи или ублажити; 2) у случају процене надлежних органа да уношење загађујућих материја у подземне воде није технички могуће спречити. Уредбом су површинске воде на основу граничне вредности загађујућих материја разврстане у пет класа:

I класа – опис класе одговара одличном еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи обезбеђују на основу граничних вредности елемената квалитета услове за функционисање екосистема, живот и заштиту риба (салмонида и ципринида) и могу се користити у следеће сврхе: снабдевање водом за пиће уз претходни третман филтрацијом и дезинфекцијом, купање и рекреацију, наводњавање, индустријску употребу (процесне и расхладне воде);

II класа – опис класе одговара добром еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи обезбеђују, на основу граничних вредности елемената квалитета услове за функционисање екосистема, живот и заштиту риба (ципринида) и могу се користити у исте сврхе и под истим условима као и површинске воде које припадају I класи;

III класа – опис класе одговара умереном еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи обезбеђују на основу граничних вредности елемената квалитета услове за живот и заштиту риба (ципринида) и могу се користити за следеће сврхе: снабдевање водом за пиће уз претходни третман коагулацијом, флокулацијом, филтрацијом и дезинфекцијом, купање и рекреацију, наводњавање, индустријску употребу (процесне и расхладне воде);

IV класа – опис класе одговара слабом еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи на основу граничних вредности елемената квалитета могу се користити у следеће сврхе: снабдевање водом за пиће уз примену комбинације претходно наведених третмана и унапређених метода третмана, наводњавање, индустријску употребу (процесне и расхладне воде).

V класа – опис класе одговара лошем еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде. Површинске воде које припадају овој класи не могу се користити ни у једну сврху.

Лабораторија Завода за јавно здравље Шабац је акредитована за испитивање површинских, подземних  и отпадних вода. Поседујемо овлашћење надлежног министарства- Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ

Падавине на површини копна стварају ресурсе површинских вода и јављају се као основни извор настајања слатких вода. Познато је да на површину наше планете у просеку годишње доспевају падавине у слоју дебљине око један метар. Међутим, падавине се на Земљиној површини неравномерно распоређују. Постоје области са веома високим падавинама. Неравномерност падавина се запажа и у току године. На количину падавина које доспевају на површину Земље значајан утицај имају температура и близина већих водених пространстава. У току кружења воде у природи њен се квалитет мења. Састав површинских вода је различит. Брдски потоци и реке обично су врло чисте. Органских материја и бактерија имају врло мало, а мала им је и тврдоћа. Речне воде, које човек највише користи, знатно варирају по свом саставу, а много зависе од квалитета вода које примају. Живи организми у води имају такође утицај на састав природних вода. Језерска вода може бити слатка и слана. Вода слатководних језера је врло слична речној води. Вода планинских језера обично је врло чиста, па је погодна за снабдевање водом. Барске воде садрже мало неорганских соли, али много органских материја. Квалитет вода акумулација највише зависи од квалитета воде која их напаја. У самој фази пуњења акумулације водом, већ настају битне промене, поготово ако простор за акумулацију није припремљен. Због велике количине нутријентних елемената, високе прозрачности воде и утицаја сунчаних зрака, развијају се различити биљни и животињски организми, који обогаћују воду органским материјама, што може бити неповољно за експлоатацију воде. Из датог приказа основних карактеристика природних вода, може се видети да је њихов састав веома различит. Разлике настају због специфичних физичко-хемијских и биолошких процеса који се у њима дешавају, због међусобног мешања различитих вода, због промене хидрометеоролошких услова, као и других фактора утицаја (геолошки састав земљишта, географски положај итд.).

Основни показатељи квалитета природних вода

Процена стања квалитета површинских вода и седимента захтева праћење широког спектра физичких, хемијских и биолошких параметара. Класификација, моделовање и тумачење података мониторинга природних вода и седимената представљају најважније кораке у поступку процене воденог екосистема. Процена квалитета воде неке реке, њеног слива, еколошко функционисање акватичног екосистема и квалитета подземних вода захтева интеграцију три категорије параметара: (1) физичко-хемијски и хемијски параметри суспендованих материја, седимената и организама површинских вода и физичко-хемијски и хемијски параметри подземних вода; (2) екотоксиколошка процена биолошким испитивањима квалитета површинских вода; и (3) биолошки параматери површинских вода. Комбинација ове три групе параматера (анализа) дају јасну слику о квалитету природних вода.

Хемијски састав природних вода

Разлике у квалитету вода настају у процесу кружења воде у природи, као и због различитог начина коришћења воде. Хемијски састав природних вода варира због специфичних физичко-хемијских и биолошких процеса који се у њима дешавају, међусобног мешања различитих вода, промене хидро-метеоролошких услова, као и других фактора (геолошки састав земљишта, географски положај итд). Хемијске компоненте природних вода условно се деле на пет група: (1) основне јоне; (2) растворене гасове; (3) биогене материје; (4) органске супстанце; и (5) микроелементе.

Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање (Службени гласник РС, бр. 50/12) утврђују се граничне вредности загађујућих супстанци у површинским и подземним водама и седименту, као и рокови за њихово достизање. Ова Уредба се не примењује: 1) код последица несрећних случајева или изузетних околности природног узрока, који се реално не могу предвидети, избећи или ублажити; 2) у случају процене надлежних органа да уношење загађујућих материја у подземне воде није технички могуће спречити. Уредбом су површинске воде на основу граничне вредности загађујућих материја разврстане у пет класа:

I класа – опис класе одговара одличном еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи обезбеђују на основу граничних вредности елемената квалитета услове за функционисање екосистема, живот и заштиту риба (салмонида и ципринида) и могу се користити у следеће сврхе: снабдевање водом за пиће уз претходни третман филтрацијом и дезинфекцијом, купање и рекреацију, наводњавање, индустријску употребу (процесне и расхладне воде);

II класа – опис класе одговара добром еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи обезбеђују, на основу граничних вредности елемената квалитета услове за функционисање екосистема, живот и заштиту риба (ципринида) и могу се користити у исте сврхе и под истим условима као и површинске воде које припадају I класи;

III класа – опис класе одговара умереном еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи обезбеђују на основу граничних вредности елемената квалитета услове за живот и заштиту риба (ципринида) и могу се користити за следеће сврхе: снабдевање водом за пиће уз претходни третман коагулацијом, флокулацијом, филтрацијом и дезинфекцијом, купање и рекреацију, наводњавање, индустријску употребу (процесне и расхладне воде);

IV класа – опис класе одговара слабом еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде (Службени гласник РС, 74/2011). Површинске воде које припадају овој класи на основу граничних вредности елемената квалитета могу се користити у следеће сврхе: снабдевање водом за пиће уз примену комбинације претходно наведених третмана и унапређених метода третмана, наводњавање, индустријску употребу (процесне и расхладне воде).

V класа – опис класе одговара лошем еколошком статусу према класификацији датој у Правилнику којим се прописују параметри еколошког и хемијског статуса за површинске воде. Површинске воде које припадају овој класи не могу се користити ни у једну сврху.

Лабораторија Завода за јавно здравље Шабац је акредитована за испитивање површинских, подземних  и отпадних вода. Поседујемо овлашћење надлежног министарства- Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Scroll to Top