У Републици Србији, подземне воде чине око 80% вода које се користе за јавно водоснабдевање (ВОС, 2002). Најзначајнија  лежишта слатких подземних вода у Србији су у долини Саве до ушћа у Дунав, приобаљу Дунава до Голупца, на подручју Мачве, Сувој планини, Тари, долини Велике Мораве, Метохијској котлини. Истовремено, подземне воде представљају једини извор за водоснабдевање у Војводини.

Водоснабдевање Шапца заснива се већим делом на захватању подземних вода.

У Србији има око 230 испитаних извора минералних и термоминералних вода. Бање на територији Србије карактерише разноврстан хемијски састав и температура вода које се захватају. Бројне  су и пунионице квалитетних флашираних вода, од слабоминералних до минералних, са повишеним садржајем угљен-диоксида и слично.

Мачвански округ је веома богат подземним водама и спада у најбогатије регионе у Европи.         

Генерално посматрано градијент тока подземних вода пружа се од југозапада према североистоку, ка долини реке Саве. Хидролошке карактеристике слободне издани, узајамни положај колектора и изолатора као и њихов положај унутар терена омогућавају циркулацију изданских вода у природним условима. Истраживањима је утврђено да се  подземне воде Мачве потхрањују водом око 30% из атмосферских падавина а око 70 % од притицања Дрине и Церских вода, односно годишњи дотицај је 57 милиона m³.

Поред ових вода на подручју Мачве постоје минималне вековне резерве подземне воде, статичке, које се процењују на 5,4 милијарде m³ што значи да је укупна годишња резерва подземне  воде 5,457  милијарди m³.

Двадесет први век је од стране Уједињених нација проглашен „веком борбе за воду“.

Нема потребе наглашавати да се огромни водни ресурси, које имамо, морају сачувати.

Лабораторија Завода за јавно здравље Шабац је акредитована за испитивање површинских, подземних  и отпадних вода. Поседујемо овлашћење надлежног Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

В