Мониторинг квалитета ваздуха у земљама у окружењу је као и у Србији, комбинација аутоматских и полуаутоматских уређаја за узорковање ваздуха и секвенцијалних узоркивача за узорковање PM 10 и PM 2.5 честица. У земљама ЕУ је углавном мрежа аутоматских мерних станица.

Важна напомена је ште се све ово односи на професионалну опрему којом су опремљене акредитоване лабораторије било где у свету. Мерења приручним уређајима немају никакву вредност и тачност, поготово код одређивања нивоа загађујућих супстанци у ваздуху.

На основу члана 9. став 3. и члана18. став 1 Закона о заштити ваздуха („Службени гласник   РС“, бр. 36/09) Влада је донела Уредбу  за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха и Уредбу о изменама и допунама уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха и у њима дефинисала појмове: Гранична вредност (ГВ) и Толерантна вредост (ТВ).

• Гранична вредност (ГВ) је највећи дозвољени ниво загађујуће материје у ваздуху, утврђен на основу научних сазнања, како би се избегле, спречиле или смањиле штетне последице по здравље људи и животну средину и која се не сме прећи када се једном достигне.
• Толерантна вредност (ТВ) је гранична вредност увећана за границу толеранције.Према нивоу загађености, полазећи од прописаних граничних и толерантних вредности,а на основу резултата мерења, утврђују се следеће категорије квалитета ваздуха׃

1) прва категорија – чист или незнатно загађен ваздух где нису прекорачене граничне вредности нивоа ни за једну загађујућу материју;

2) друга категорија – умерено загађен ваздух где су прекорачене граничне вредности нивоа за једну или више загађујућих материја, али нису прекорачене толерантне вредности    ни једне загађујуће материје;

3) трећа категорија – прекомерно загађен ваздух где су прекорачене толерантне  вредности за једну или више загађујућих материја.

Поред тога, ради брже анализе добијених података, америчка и европска агенција за заштиту животне средине је увела индекс квалитета ваздуха. На тај начин, се уз помоћ класа индекса квалитета ваздуха (међународна скраћеница AQI) добијају јаснији показатељи за општу популацију.

На основи класа индекса квалитета ваздуха се одређују одговарајуће препоруке.

Веома важно је напоменути да се индекс квалитета ваздуха одређује на основу вредности за један сат или 24 сата. Да би се добили ваљани резултати квалитета ваздуха неопходно је да прође одређено време, јер су тренутни резултати изузетно шаролики и непоуздани.
У овом тренутку не постоје индекси квалитета ваздуха за тренутне вредности, као што не постоји опрема која тренутно може да утврди поуздан резултат концентрације одређене загађујуже материје у ваздуху. Нарочито је уобичајено неадекватно приказивање података о вредностима PM 10 и PM 2.5 честица, као податак о загађењу ваздуха. На пример, наведене тренутне вредности PM 10 и PM 2.5 честица се пореде са важећим нормама које прописују да мерење мора да траје 24 часа за PM 10 и годину дана PM 2.5. Чак и да се мере адекватном опремом, поређење је потпуно неадекватно и не добијају се подаци који су утемељени.
Треба напоменути да је наша регулатива усаглашена са европском и да је овакав начин мерења резултат научног става да се обезбеди тачност мерења и пореди са дуготрајним излагањем овим честицама, као фактору ризика по здравље. На основу тачних података се доносе исправне одлуке, тако да квалитетан мониторинг захтева значајна улагања у опрему, високое дуковане кадрове и сталну едукацију.