Telefon logo Final 1 sm

ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА

Извори загађења ваздуха резултат су углавном људских активности и могу се сврстати у три групе:

Стационарни извори:

  • извори загађења у руралним подручјима везаним за пољопривредне активности, рударство и каменоломе,
  • извори загађења везани за индустрије и индустријска подручја, хемијску индустрију, производњу неметала, металску индустрију, производњу електричне енергије,
  • извори загађења у комуналним срединама као што су загревање, спаљивање отпада, индивидуална ложишта, отворени роштиљи за припрему хране, перионице, сервисе за хемијско чишћење и др.

Покретни извори:

  • обухватају било који облик возила мотора са унутрашњим сагоревањем као нпр. лака возила која користе бензин, лака и тешка возила која користе дизел, моторцикле, авионе.

Извори загађења из затвореног простора:

  • обухватају пушење цигарета, биолошка загађења (полен, гриње, плесни, квасци, инсекти, микроорганизми, алергени пореклом од домаћих животиња), емисија од сагоревања и загревања, емисија од различитих материјала или материја као што су испарљива органска једињења, олово, радон, азбест и различите синтетичке хемикалије и др. Последњих десетак година у развијеним земљама загађеност ваздуха затвореног простора представља озбиљан проблем, којем се посвећује посебна пажња.

Подела загађујућих материја

Загађујуће материје генерално се деле на гасове, паре, чврсте честице и у последње време спомињу се мириси. Суспендоване честице даље се групишу у односу на величину честице: прашину, дим, испарења и измаглицу (аеросол).

Гасовите загађујуће материје:

Гасовите загађујуће материје укључују једињења сумпора (сумпор-диоксид SO2 и сумпор-триоксид SO3 ), угљен-моноксид (CO), једињења азота (азот-моноксид NO, азот-диоксид NO2, амонијак NH3), органска једињења (угљоводоници, испарљива органска једињења, полицикличне ароматичне угљоводонике, халогене деривате, алдехиде и др.), халогена једињења флуороводоник HF и  хлороводонична киселина HCl и материје специфичног мириса. Секундарне загађујуће материје настају под утицајем термалне, хемијске или фотохемијске реакције.

Суспендоване честице:

Честице суспендоване у ваздуху укључују укупне суспендоване честице (TSP), PM10 (PM са средњим аеродинамичким пречником мањим од 10 мм), PM2,5 (PM са средњим аеродинамичким пречником мањим од 2,5 мм), фине и ултрафине честице пореклом из дизел мотора, летећи пепео од угља, минерална прашина (угљена, азбестна, силикатна, цементна), метална прашина и испарења (нпр. цинк, бакар, гвожђе и олово), киселе измаглице-аеросол (нпр. сумпорна киселина), честице флуорида, пигменти боја, измаглице пестицида, угљеник, уљани димови и друго.

Мириси:

Поједини мириси могу бити тачно дефинисани у погледу настанка, изазвани специфичним хемијским агенсима као што су водониксулфид (H2S), угљендисулфид (CS2) и меркаптани, органски растварачи, деривати нафте, док је друге мирисе понекад тешко хемијски дефинисати.

Загађујуће материје подељене су у две групе:

  • Основне (класичне) загађујуће материје, група загађујућих материја која је широко распрострањена и неизбежно присутна у свакодневним људским активностима.
  • Специфичне загађујуће материје, група загађујућих материја која се емитује из појединих делатности и из одређених индустријских процеса производње.
  • „Зимски смог” представља загађење ваздуха материјама из процеса сагоревања фосилних горива која садрже сумпор (SO2) и суспендоване честице. Синергетско деловање сумпордиоксида и суспендованих честица је појачано у односу на ефекат појединачног деловања сваке од ових материја. У процесу реакције укључене су три основне компоненте: SO2 , суспендоване честице и  капи воде и магле. Честице служе као место нуклеизације за формирање магле, јер на њиховој површини одвија се процес оксидације SO2 уз катализу.
  • „Летњи смог” представља смешу оксиданса тзв. фотохемијских оксиданаса који настају као производ деловања ултравиолетног зрачења на смешу присутних загађујућих материја (азотови оксиди, угљоводоници). Под утицајем сунчеве светлости разлаже се азот диоксид и ослобађа атом кисеоника који је реактиван и ствара озон. Овај комплекс загађујућих материја јавља се искључиво у летњем периоду при одређеним метеоролошким условима. Озон који чини главни састојак ове смеше називамо „приземни озон”, јер се он формира у нижем слоју тропосфере, што није исто што и озон присутан у стратосфери.

ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА

Извори загађења ваздуха резултат су углавном људских активности и могу се сврстати у три групе:

Стационарни извори:

  • извори загађења у руралним подручјима везаним за пољопривредне активности, рударство и каменоломе,
  • извори загађења везани за индустрије и индустријска подручја, хемијску индустрију, производњу неметала, металску индустрију, производњу електричне енергије,
  • извори загађења у комуналним срединама као што су загревање, спаљивање отпада, индивидуална ложишта, отворени роштиљи за припрему хране, перионице, сервисе за хемијско чишћење и др.

Покретни извори:

  • обухватају било који облик возила мотора са унутрашњим сагоревањем као нпр. лака возила која користе бензин, лака и тешка возила која користе дизел, моторцикле, авионе.

Извори загађења из затвореног простора:

  • обухватају пушење цигарета, биолошка загађења (полен, гриње, плесни, квасци, инсекти, микроорганизми, алергени пореклом од домаћих животиња), емисија од сагоревања и загревања, емисија од различитих материјала или материја као што су испарљива органска једињења, олово, радон, азбест и различите синтетичке хемикалије и др. Последњих десетак година у развијеним земљама загађеност ваздуха затвореног простора представља озбиљан проблем, којем се посвећује посебна пажња.

Подела загађујућих материја

Загађујуће материје генерално се деле на гасове, паре, чврсте честице и у последње време спомињу се мириси. Суспендоване честице даље се групишу у односу на величину честице: прашину, дим, испарења и измаглицу (аеросол).

Гасовите загађујуће материје:

Гасовите загађујуће материје укључују једињења сумпора (сумпор-диоксид SO2 и сумпор-триоксид SO3 ), угљен-моноксид (CO), једињења азота (азот-моноксид NO, азот-диоксид NO2, амонијак NH3), органска једињења (угљоводоници, испарљива органска једињења, полицикличне ароматичне угљоводонике, халогене деривате, алдехиде и др.), халогена једињења флуороводоник HF и  хлороводонична киселина HCl и материје специфичног мириса. Секундарне загађујуће материје настају под утицајем термалне, хемијске или фотохемијске реакције.

Суспендоване честице:

Честице суспендоване у ваздуху укључују укупне суспендоване честице (TSP), PM10 (PM са средњим аеродинамичким пречником мањим од 10 мм), PM2,5 (PM са средњим аеродинамичким пречником мањим од 2,5 мм), фине и ултрафине честице пореклом из дизел мотора, летећи пепео од угља, минерална прашина (угљена, азбестна, силикатна, цементна), метална прашина и испарења (нпр. цинк, бакар, гвожђе и олово), киселе измаглице-аеросол (нпр. сумпорна киселина), честице флуорида, пигменти боја, измаглице пестицида, угљеник, уљани димови и друго.

Мириси:

Поједини мириси могу бити тачно дефинисани у погледу настанка, изазвани специфичним хемијским агенсима као што су водониксулфид (H2S), угљендисулфид (CS2) и меркаптани, органски растварачи, деривати нафте, док је друге мирисе понекад тешко хемијски дефинисати.

Загађујуће материје подељене су у две групе:

  • Основне (класичне) загађујуће материје, група загађујућих материја која је широко распрострањена и неизбежно присутна у свакодневним људским активностима.
  • Специфичне загађујуће материје, група загађујућих материја која се емитује из појединих делатности и из одређених индустријских процеса производње.
  • „Зимски смог” представља загађење ваздуха материјама из процеса сагоревања фосилних горива која садрже сумпор (SO2) и суспендоване честице. Синергетско деловање сумпордиоксида и суспендованих честица је појачано у односу на ефекат појединачног деловања сваке од ових материја. У процесу реакције укључене су три основне компоненте: SO2 , суспендоване честице и  капи воде и магле. Честице служе као место нуклеизације за формирање магле, јер на њиховој површини одвија се процес оксидације SO2 уз катализу.
  • „Летњи смог” представља смешу оксиданса тзв. фотохемијских оксиданаса који настају као производ деловања ултравиолетног зрачења на смешу присутних загађујућих материја (азотови оксиди, угљоводоници). Под утицајем сунчеве светлости разлаже се азот диоксид и ослобађа атом кисеоника који је реактиван и ствара озон. Овај комплекс загађујућих материја јавља се искључиво у летњем периоду при одређеним метеоролошким условима. Озон који чини главни састојак ове смеше називамо „приземни озон”, јер се он формира у нижем слоју тропосфере, што није исто што и озон присутан у стратосфери.
Scroll to Top