Telefon logo Final 1 sm

ХИГИЈЕНСКЕ ОСОБИНЕ И ЕКОЛОШКИ ЗНАЧАЈ ЗЕМЉИШТА

Квалитет земљишта представља стање његових основних функција у екосистему: потенцијална плодност и склоност загађењу, способност да буде добар регулатор воде, и добар медијум за могућност гајења култура без оштећења животне средине на било који начин.

Здраво земљиште лако пропушта воду и ваздух, а нездраво је влажно или мочварно. Идеалне особине земљишта са хигијенског аспекта су крупозна структура, дубоке подземне воде (испод 2 метра), низак садржај влаге и велики садржај ваздуха, док су недостаци слаба водопропустивост, лоша кондуктивност и мали капацитет разградње отпадних материја. Формирање земљишта је континуирани процес на који утичу сви живи организми, при чему посебну пажњу вредности имају антропогени извори загађења и деградације квалитета земљишта. За формирање  слоја земљишта 2-3 центиметара потребно је 200 до 1000 година. Ипак структура горњег слоја земљишта стално се мења под дејством физичких фактора (сунчево зрачење, загревање, и хлађење), услед атмосферских и климатских утицаја и под утицајем покрета дубоких слојева тла (земљотреса).

Од свих хемијских елеметата косеоник је присутан највећим уделом у земљишти, а затим силицијум, алуминијум, калцијум и гвожђе. Значајно је истаћи да минерали који чине и до 80% минерала у људском организму, заступљени су 99% у земљишту.

Због дејства киселих киша долази до проблема недостатка или смањења микроелемената у земљишту. На тлу натопљеном киселим кошама долази до одумирања шума (дефорестација), смањења квалитета биљака и пољопривредних приноса, што заједно доводи до проблема у производњи хране.

ХИГИЈЕНСКЕ ОСОБИНЕ И ЕКОЛОШКИ ЗНАЧАЈ ЗЕМЉИШТА

Квалитет земљишта представља стање његових основних функција у екосистему: потенцијална плодност и склоност загађењу, способност да буде добар регулатор воде, и добар медијум за могућност гајења култура без оштећења животне средине на било који начин.

Здраво земљиште лако пропушта воду и ваздух, а нездраво је влажно или мочварно. Идеалне особине земљишта са хигијенског аспекта су крупозна структура, дубоке подземне воде (испод 2 метра), низак садржај влаге и велики садржај ваздуха, док су недостаци слаба водопропустивост, лоша кондуктивност и мали капацитет разградње отпадних материја. Формирање земљишта је континуирани процес на који утичу сви живи организми, при чему посебну пажњу вредности имају антропогени извори загађења и деградације квалитета земљишта. За формирање  слоја земљишта 2-3 центиметара потребно је 200 до 1000 година. Ипак структура горњег слоја земљишта стално се мења под дејством физичких фактора (сунчево зрачење, загревање, и хлађење), услед атмосферских и климатских утицаја и под утицајем покрета дубоких слојева тла (земљотреса).

Од свих хемијских елеметата косеоник је присутан највећим уделом у земљишти, а затим силицијум, алуминијум, калцијум и гвожђе. Значајно је истаћи да минерали који чине и до 80% минерала у људском организму, заступљени су 99% у земљишту.

Због дејства киселих киша долази до проблема недостатка или смањења микроелемената у земљишту. На тлу натопљеном киселим кошама долази до одумирања шума (дефорестација), смањења квалитета биљака и пољопривредних приноса, што заједно доводи до проблема у производњи хране.

Scroll to Top