Постоје многе заблуде у вези воде за пиће, нарочито из водовода. Вероватно најчешћа је да приликом сипања воде у чашу се појаве мехурићи, што се погрешно сматра повећаном количином хлора у води. У ствари, ради се о ваздуху који повремено може бити присутан у дистрибутивној мрежи. Ниво хлора се строго контролише и аутоматски подешава, тако да вишегодишње искуство показује да није било акцидената. За већину водовода у нашем округу је какратеристична заблуда да је вода превише тврда и да изазива „камен у бубрегу или жучи“. Трагови каменца се појављују на грејачима бојлера или веш машина, ситима славина и другим местима код средње тврдих вода. То се посебно јавља ако вода цури или када се греје. Оно што је медицинска истина је да тврдоћа воде не утиче на стварање камења у бубрегу и/или жучи. Вода није главни извор калцијума и магнезијума (који првенствено узрокују тврдоћу воде), већ је то храна и то око 70%. Поред тога све чешћа је пракса неконтролисаног коришћења суплемената са калцијумом и магнезијумом због њихових позитивних ефеката на здравље. То се поготово односи на магнезијум који има доказан евентуални кардиопротективни ефекат (смањује вероватноћу од срчаног удара, наравно узимајући у обзир бројне друге факторе ризика). Постоје и бројне друге заблуде и нетачне информације у вези квалитета воде.

Због свега тога, треба користити воду која је под редовним надзором!