Не постоји јединствена дефиниција отпаднe водe, али се уопштено може рећи да je то вода којa je коришћенa, односно употребљенa за одређену намену, при чему je променила свој квалитет, тако да се поново не можe употребљавати[1]. Измењен квалитет воде настаје због промена њених физичких  и/или хемијских и/или биолошких карактеристика у току употребе. Отпадне воде садрже разне растворене и нерастворене неорганске и органске материје и микроорганизме. Да би се отпадна вода излила у реципијент или евентуално поново користила мора се подвргнути одговарајућем третману.

Развој цивилизације условио је све веће коришћење водених ресурса, али и њихово интензивније загађивање испуштањем непречишћених или недовољно пречишћених отпадних вода. Ово је временом довело до поремећаја екосистема таквих размера, да се пречишћавање отпадних вода наметнуло као неопходност. Отпадне воде угрожавају квалитет површинских и подземних вода, а самим тим и квалитет постојећих ресурса воде која се може употребити за пиће.

Отпадне воде потичу од загађивача који се могу сврстати у две категорије:

• концентрисани и
• расути.

Концентрисани загађивачи су насеља и разни објекти у којима се обавља нека делатност, a најчешће се налазе поред река, језера или мора. То  могу бити:

• урбана насеља,
• индустријски објекти (хемијска, метална и металопрерађивачка индустрија, прерада руда, прехрамбена индустрија, индустрија целулозе и папира, текстилна индустрија, производња грађевинског материјала, производња детерџената),
• енергетски објекти (термоелектране, топлане, нуклеарне електране, хидроенергетски објекти, прерада нафте, прерада угља),
• пољопривредни објекти за гајење животиња и друго.

Отпадне воде из концентрисаних загађивача пролазе третман пречишћавања, а затим се канализационим системима или системом канала испуштају у водопријемнике.

Код расутих загађивача загађујуће материје се у водену средину уносе неконтролисано и са широког подручја. У расуте загађиваче, између осталог, спадају:

• пољопривредна земљишта са којих се спирају пестициди и ђубрива,
• депоније,
• саобраћајнице,
• локације за експлоатацију песка и шљунка и друго.

[1] Према Уредби о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање (Сл. гласник РС бр. 67/11 , 48/12) отпадне воде се дефинишу као  „воде са измењеним природним физичким, хемијским и/или биолошким особинама као резултат људске активности, као и атмосферске и друге воде”.